Da li i kako masaža pomaže u lečenju hormonskog disbalansa?

Uloga hormona u pravilnom funkcionisanju celog ljudskog tela je izuzetno značajna. Hormoni su zaduženi za kontrolu najvažnijih životnih funkcija, počevši od kretanja do reprodukcije.

Hormoni se najčešće povezuju sa emotivnim stanjima, pa kažemo da pubertetlije, žene u menopauzi ili zaljubljni parovi imaju drugačije ponašanje jer im „rade hormoni“. Istina, hormoni u velikoj meri kontrolišu  i taj deo, ali je njihova uloga u vitalnim funkcijama organizma ključna.

Hormone proizvode žlezde sa unutrašnjim lučenjem, koje čine endokrini sistem. Glavne žlezde u telu koje luče hormone su hipofiza, hipotalamus, timus, nadbubrežne žlezde, pankreas, štitna žlezda, jajnici i testisi. Endokrinolozi pomažu u dijagnozi i lečenju zdravstvenih problema povezanih sa hormonima. Budući da su oni veoma važni za pravilno funkcionisanje, čak i mali problemi sa ravnotežom hormona mogu da prouzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme.

Žene su te koje se mnogo češće suočavaju sa problemom nepravilnog rada endokrinog sistema. Ovi poblemi mogu da budu izuzetno složeni i tada se njihova kontrola i vraćanje u normalu poverava stručnjacima iz oblasti medicine.

ŠTA LEČI HORMONSKI POREMEĆAJ, A DA TO NISU LEKOVI?

Mi smo se zapitali da li postoji prevencija, da li postoji način da mi svojim ponašanjem, aktivnostima, pravilnim izborima sprečimo ili smanjimo štetu, ukoliko je ona već nastala.

Potražili smo pomoć stručne literature i posavetovali se sa endokrinolozima i saznali sledeće, veoma zanimljive i korisne stvari.

STRES kao jedan od glavnih uzročnika poremećaja u radu želzda koje kontrolišu pravilnu proizvodnju hormona itekako možemo staviti pod kontrolu različitim metodama.

Za suočavanje sa stresnim situacijama odgovorni su hormoni nadbubrežne žlezde, adrenalin i kortizol i upravo njihova ravnotrža čini da naše telo adekvatno odgovori na stres.

Kada ste konstantno izloženi stresu povećava se lučenje adrenalina, što izaziva napetost i burne reakcije. Hormon koji nas „brani“ u stresnim situacijama i pomaže da ceo organizam normalno funkcioniše je kortizol. Ukoliko je izlaganje stresu trajalo predugo doći će do prekomernog lučenja kortizola.

Određeni receptori u koži koje aktiviramo masažom šalju signale nervnom sistemu koji uključuje lučenje hormona sreće – endorfina. Kada se podstakne lučenje endorfina, dolazi do stabilizovanja ostalih „stresnih hormona“.

Prema jednoj studiji Američkog Univerziteta, masažom se nakon dve do tri nedelje nivo kortizola može umanjiti čak za jednu trećinu. Ova studija objašnjava da masaža može mnogo da pomogne da se održi balans u hormonskom statusu, kao i da se spreči  iscrpljivanje nadbubrežnih žlezda.

Endokrinolozi nam kažu da pre davanja bilo kakve terapije lekovima, svoje pacijente obavezno upute u to koje im pravilne životne navike mogu u velikoj meri pomoći u izlečenju, a da je među prve 3 uvek masaža.

Masaža šalje jasne signale nervnom sistemu da se organizam vraća u sklad, u svoje prirodno stanje , a ta informacija je najvažnija u procesu stabilizacijje rada svih hormona.

Svi mi možemo da krenemo od sebe i priznamo da nakon masaže osećamo veći sklad u radu celog organizma, a mir i spokoj koji osećamo  teško je poremetiti. Sada, pošto smo saznali šta se krije iza toga, koliko složen proces se odvija u našem telu, sigurni smo da ćete pažljivije formirati svoj raspored i uvek odvajati vreme za masažu.

Masaža je davno prestala da se definiše kao čisto zadovoljstvo, a njene lekovite moći sve su češće tema naučnih rasprava i potvrđivanja ove teze.